На сусрету генерације Правног факултета у Нишу, у Пироту 2019. године, за домаћина наредних сусрета 2020. године, одређен је Пожаревац.
Због епидемије вируса корона сусрети нису могли да се одрже у 2020. години, и ако су заказивани за мај 2020. године и за септембар 2020. године. Сусрет генерације је одложен за мај 2021. године. Како је и у мају 2021. године због епидемије било забрањено окупљање веће групе људи, сусрет је одложен за 10., 11. и 12. септембар 2021.године.
Одржавање сусрета и у септембру ове године је било неизвесно све до краја августа 2021.године. Међу нашим колегама је наступило колебање о томе да ли је уопште паметно одржати сусрет, јер епидемија вируса још увек траје. Како је почетком септембра вирус корона још увек био ослабљен због високих температура, одлучено је да се сусрет одржи.
Као домаћин сусрета, морао сам за кратко време да обезбедим, како салу за свечану вечеру, преноћиште за већи број учесника, тако и програм обиласка града Пожаревца и Браничевског региона.
Програм одржавања сусрета је објављен на групи „Сусрети правника“, а убрзо је достављен учесницима и уз позивницу за сусрет генерације.
Одзив је био знатно мањи од претходних сусрета. Неки стални учесници су били болесни, неки су се плашили евентуалног заражавања вирусом, те се нису одазвали. Наравно њихов изостанак је оправдан, јер свако има право да брине о свом здрављу и да сам одлучује да ли ће ризиковати и себе изложити могућем заражавању вирусом.
Сусрету генерације у Пожаревцу је присуствовало 47–оро колегиница и колега.
У петак, 10. септембра 2021. године окупљање је било испред Пожаревца, у насељу Љубичево. Након добродошлице посетили смо Ергелу Љубичево, коју је 1860. године основао кнез Милош Обреновић за своју супругу књегињу Љубицу, а потом смо посетили насеље „Тулба“, где се налази етно насеље „Пожаревачки мир“ и где је потписан мир 1718. године између Аустрије и Венеције с једне стране и Османлијског царства са друге стране. Са „Тулбе“ смо се вратили у центар града и посетили галерију сликарке Милене Павловић-Барили. По завршетку разгледања галерије, по слободном избору, једна група учесника је посетила спомен парк „Чачалицу“, место где су сахрањени борци НОР-а и борци „Црвене армије“ који су учествовали у ослобађању Пожаревца и околних места октобра 1944. године. Од 17.30 часова почела је свечана вечера у ресторану „Дорат“ у Пожаревцу. Вече је било забавно и весело. Уз музику и песму, друштво, и ако мало, било је весело – играло се и певало до поноћи. Из безбедносних разлога у поноћ је завршено дружење за први дан.
Наредног дана, 11. септембра након доручка, учесници сусрета су се окупили у парку испред Градске управе, а потом ушли у градску управу, где нас је примио градоначелник Пожаревца Саша Павловић. Пријему код градоначелника су се придружили и декан Правног факултета у Нишу професор др Горан Обрадовић, који је и члан Управног одбора Удружења правника Правног факултета у Нишу, продеканица Правног факултета у Нишу, доцент др Анђелија Тасић и професор Правног факултета у Нишу, др Мирослав Лазић, заменик председника Удружења правника Правног факултета у Нишу и председник Савета правног факултета у Нишу. Након што нам је пожелео добродошлицу и упознао нас са историјатом града Пожаревца и целог Браничевског региона и са привредним развојем и перспективом града и региона, градоначелник нас је провео кроз здање градске управе, које је саграђено у време кнеза Милоша Обреновића, јер је Пожаревац био једна од две његове престонице. На крају пријема градоначелник је за нас приредио коктел, а потом се са нама фотографисао и пожелео нам добар провод.
Око 11.30 часова напустили смо Пожаревац и отишли на „Сребрно језеро“ код Великог Градишта. Обишли смо „Сребрно језеро“, седели у кафићима поред језера по сунчаном времену и око 14.00 часова се упутили у манастир „Тумане“. Пут до манастира је водио преко Голупца. У манастиру смо се задржали око 2 сата и онда вратили у Пожаревац. У 19.00 часова смо имали заказану вечеру у ресторану на Пожаревачком хиподрому, где се иначе одржавају познате Љубичевске коњичке игре. Дружење је уз музику било пријатно. У 22.00 часова смо отишли на заслужени одмор.
Трећег дана, 12. септембра окупили смо се око 10.00 часова и отишли до археолошког налазишта „Виминацијум“. Обилазак „Виминацијума“ са стручним водичем и улазак у сва налазишта је трајао око 2 сата. На крају обиласка смо се одморили уз кафу, пиће и сладолед, а потом наставили пут до Рамске тврђаве на Дунаву, коју су саградили Турци у 12. веку, а прерадио је турски султан Бајазит II 1483. године. По завршетку обиласка Рамске тврђаве у 15.30 часова, завршио се наш сусрет.
Напомињем, време је сва три дана било сунчано и топло, тако да смо могли да уживамо у разгледању свега што је у програму обиласка.
Испратио сам учеснике и пожелео свима нама да се идуће године у Неготину сретнемо у много већем броју.
Свим учесницима овогодишњег сусрета, али и свима онима који нису могли да дођу желим добро здравље и дуг живот.
До виђења идуће године у Неготину.
Пожаревац, 20.09.2021. године Вељко Михајловић, адвокат