Овогодишњи сусрети бивших студената Правног факултета у Нишу одржани су у Књажевцу у периоду од 12-14. маја.
Први дан
Све стрепње домаћина сусрета због кише и лошег времена нестале су оног тренутка када се аутобус зауставио на паркингу Ргошке бањице и учесници насмејани и весели почели да излазе из возила. Тог тренутка је и киша стала и дружење је почело окупљањем код изворишта Бањица, омиљеног излетишта књажевчана и њихових гостију.
Топле речи добродошлице присутним је упутила и представница Туристичке организације Књажевац која је изнела основне податке о Књажевцу, туристичком поценцијалима општине и места на коме извире топла термална вода којом се снабдева и комплекс књажевачких базена, а о чијим лековитим својстима говоре и остаци римских купатила.
Уз кафу и кратки предах у малом ресторану на Бањици, гости су наставили пут ка Књажевцу, где се у центру града придружила група накнадно пристиглих колега. Шетњом поред Тимока и познатих књажевачких мостова у Старој чаршији упутили смо се до Цркве Светог Ђорђа, где нас је сачекала историчарка из Завичајног музеја и након пригодне добродошлице говорила о историјату ове светковине са почетка 19-ог века. Групи се придружио и свештеник цркве који је беседио о значају вере и очувању традиције, што су колеге одушевљено поздравиле.
Посета је настављена у оближњем Завичајном музеју, смештеном у некадашњој породичној кући породице Сибиновић, власника оближњег бившег рудника. Кустоси су нам показали богате музејске збирке експоната сакупљених са археолошких локалитета, као и посебно значајну етнолошку поставку двопређих вунених чарапа која је проглашена за споменик културе Србије.
Обилазак културно-историјских знаменитости Књажевца првог дана завршен је разгледањем Музеја града – куће Аце Станојевића, једног од оснивача Народне радикалне странке, народног посланика и председника Народне скупштине Србије. У музеју смо уз детаљна објашњења водича погледали личне предмете и радну собу Аце Станојевића, као и друге експонате добијене од старих књажевачких породица, који говоре да је и крајем 19-ог века овај градић био значајно место у тадашњој Србији.
Гости су се сместили у Хотел и након тога слободно време провели одмарајући се у баштама књажевачких кафића и ресторана. Дружење са вечером је организовано у лепо уређеном ресторану хотела. Госте је до касно у ноћ забављао књажевачки оркестар „Мала ноћна музика“, који је скоро без паузе испуњавао разноврсне музичке жеље колега.
Други дан
Први јутарњи зраци сунца обећавали су лепо време, што је додатно подигло расположење колега, који су се након доручка окупили у велелепном здању Дома културе у центру града, где је требало да се одржи пријем код Председника општине. Скупу су се придружили и професори Правног факултета у Нишу, декан факултета, проф. др Небојша Раичевић, као и проф. др Горан Обрадовић и проф. др Мирослав Лазић.
Председник општине, мр Милан Ђокић поздравио је госте и свима пожелео добродошлицу и пријатан боравак у Књажевцу, а затим је надахнуто говорио о развојним потенцијалима општине и улагањима у развој планинског и бањског туризма, оживљавање пољопривреде и субвенцијама које имају за циљ да задрже младе људе на својим огњиштима. На крају је присутним пожелео да оваква традиционална окупљања трају, да буду бројнија и да се поново окупимо у Књажевцу.
Колегама се пригодним говором обратио и декан факултета проф. др Небојша Раичевић и пожелео да се оваква окупљања наставе и убудуће.
Пријем је завршен приказивањем кратког филма о општини Књажевац и послужењем у холу Дома Културе.
Група је заједно са професорима дружење наставила посетом археолошко-етно локалитета у Равни и породичне винарије Јовић.
Архео-етно парк смештен је у дворишту старе сеоске школе која је претворена у истраживачку станицу за студенте и научнике, У дворишту школе налази се лапидаријум са надгробним римским споменицима из првог до трећег века, пронађеним на оближњем локалитету Timakum minus, најстаријег војног утврђења у тимочкој области. На овом локалитету пронађен је и кип Диониса , бога вина старих Римљана. Поред тога колеге су разгледале реплике сеоских кућа, које су пресељене са Старе планине, а у подруму једне од кућа и Музеја вина, бар на трен оживљавајући дух старих времена и живота тадашњих села.
Недалеко од овог локалитета смештена је породична „Винарија Јовић“. Посетиоци су, предвођени љубазним домаћинима, обишли подрум где настају квалитетна и награђивана вина ове винарије настала од грожђа са заштићеним географским пореклом, а затим и архивски подрум који чува најстарија вина која су овде произведена.
По повратку у Књажевац настављено је дружење шетњом кроз дрвореде кестена и липа поред Тимока и испијањем кафа у баштама поред реке.
Вечера и дружење је настављено на истом месту као и претходног дана уз исти оркестар, који је био задивљен енергијом и расположењем присутних, те поново није престајао да свира до касно у ноћ.
Домаћини су се захвалили свима који су својим несебичним залагањем допринели да и ово дружење буде незаборавно и да се сви осете добродошло и пожеле да поново овде врате. Заједничком одлуком за домаћина следећег сусрета изабран је Ириг.
Трећи дан
Недеља, поново киша. После доручка, одјављивања из Хотела и поздрава да се обавезно видимо следеће године у Иригу, група најхрабријих, упркос киши, аутобусом креће пут Старе планине.
Аутобус скреће са регионалог пута и преласком преко уског каменог моста прво се зауставља у центру села Доња Каменица, поред Цркве Пресвете богородице, коју је, почетком 14 ог века подигао непознати властелин. Црква је грађена у моравско-византијском стилу са елементима романске архитектуре, представља културно добро Србије и највреднији споменик Епархије тимочке. Неке од фресака јединствене су у српском средњовековном сликарсту, а посебно су очуване фреске властелинске породице, „Тајна вечера“, „Успење пресвете Богородице“ и циклуси из живота Свете Петке. О свему је говорила представница Туристичке организације, која је у лепо уређеној згради Занатске задруге основала ткачницу, где израђује прелепе шалове, капе и друге производе од италијанске свиле, вискозе и природних материјала, што је све присутне одушевило.
Недалеко одавде, група се зауставња у манастиру Свете Тројице у Горњој Каменици. Добродошлицу испред конака пожелео нам је расположени старешна манастира и књажевачке епархије, отац Захарије.
Након кратког поздрава јер су у манастир управо стигли младенци на венчање упутили смо се ка омањој цркви, из 15-ог века, која се указала испред нас у прелепој природи, зеленилу и пролећном пољском цвећу. Храм је подиго син Ђурђа Бранковића, Лазар Бранковић.
Након обиласка манастиске цркве наставили смо пут даље према Кални. Киша није престала да пада, а магла се спустила на Старопланиске врхове, те група нерадо одлучује да успон до хотела и скијалишта одложи за неко лепше време. Кратко се задржавамо код водопада Бигар у близини Калне, природне атракције и испод водопада, без обзира на кишу држећи беле кишбране, дар колеге из Лесковца, праве се последње фотографије које ће сачувати сећање на боравак и дружење у Књажевцу.
Сусретима у Књажевцу, заједно са професорима и колегама из Књажевца који су се први пут придружили традициналним дружењима присуствовало је преко 70 учесника.